Од књиге до библиотека у савременом свету: једна прича о лобирању

vasic

Свака прича је прича о некоме или нечему. У нашем, конкретном случају, прича о књизи, библиотекама и лобирању. Имајући у виду историјску чињеницу да је култура започета пре говора, а писмо после говора човека, појава и настанак библиотека је само једно од цивилизацијских позитивна последица. Несумњиво је да је свака прича о књизи и  библиотекама веома важна. Та прича је важна из тог разлога јер је књига све ређа лична, национална и глобална појава. Kњига је данас запостављена, иако ће опстати и у штампаном формату, а много више у електронском формату. Занимљива је чињеница да се све више књига које су објављене у штампаном формату, дигитализују. Из тог разлога, дигитална књига је у предности у односу на штампану књигу. Савремени процес писања и припреме неке књиге за штампу, условљена је прво њеним прављењем  у електронском текстуалном формату. Многе библиотеке се смањују по обиму пословног простора, укрупњавају се или из финансијских разлога или малог или никаквог коришћења, укидају. Несумњиво је да је библиотека место сусрета људи који у већини случајева причају о књигама, понекад својим идејама и визијама будућег ретко и актуелног писања кроз различите књижевне жанрове или само узпутног поздрава.

Између прегршт прича и искустава познатих људи, али и осталих који су у могућности, свакако је увршћена и прича о лобирању. Та прича о лобирању настала је од 18. по реду председника Сједињених Америчких Држава Улисеса Симсона Гранта у XIX веку у ходнику Хотела Вилард у Вашингтону. После те приче о лобистима, настало је мноштво прича о лобирању. И ја имам своју причу о лобирању коју понекада причам, али и коју сам писано забележио у својој првој књизи о лобирању Увод у лобирање: Пропедеутика науке о лобирању из 2015. године.

Многе приче о лобирању, наравно, нису забележене. Неке су записане, неке се памте и повремено евоцирају као успомене на људе и догађаје. Дакле, неке приче се, између осталих недвојбено односе и на лобисте, њихово лобирање које о некоме или нечему одлучује. Лобисти, а поготово, професионални лобисти, изузетно ретко причају и пишу о своме професионалном послу. То утолико пре, јер више настоје да раде и зарађују новац него да многима причају о свом знању и вештинама. При томе, професионални интерес и јавни императив лобиста је, обавити по могућности најпре преузети посао, успешно у интересу свога клијента, а и сопственом интересу. У својству клијената, могу бити и библиотекари. Међутим и библиотекари могу бити формални лобисти уколико су образовани и по закону лиценцирани или неформални лобисти.

Advertisements